Igor Dančenko: Razmena špijuna u interesu SAD i Rusije

"Mnogi analitičari smatraju da izbor trenutka za hapšenje nije bio slučajnost pošto je rivalstvo neprestalno prisutno između raznih bezbednosnih agencija unutar jedne zemlje, kao i sa onima u inostranstvu", kaže saradnik Brukingsovog instituta, Igor Dančenko.

Dančenko: “Postoji konsenzus da je između SAD i Rusije došlo do najveće razmene špijuna od kraja hladnog rata i da je takav ishod ove afere u interesu obe zemlje. Istovremeno ovaj incident je po ko zna koji put potvrdio da su američke i ruske obaveštajne i kontraobaveštajne agencije aktivne, što se moglo i očekivati i što je praksa širom sveta. Ovaj incident je dobio veliki publicitet kao značajna afera, što zapravo nije bio slučaj. U stvari, obe administracije, i američka i ruska, nastojale su da ublaže značaj tog incidenta do te mere da je u Rusiji bio gotovo ignorisan.”

Glas Amerike: Kakve bi mogle da budu posledice ove afere na “resetovanje” odnosa SAD i Rusije?

Dančenko: “Postojala je bojazan da bi novi i poboljšani odnosi između dve zemlje mogli da budu narušeni ovom aferom, posebno u svetlu nedavnog potpisivanja novog sporazuma o smanjenju nuklearnog naoružanja i saradnje u Avganistanu i borbi protiv terorizma. Međutim, ova špijunska afera nije uticala na odnose dve zemlje kao što su to možda priželjkivali politički protivnici predsednika Obame, pa i predsednika Medvedeva. Sada kada je to pitanje rešeno, ne bi me iznenadilo ako ono tokom narednih dana potpuno nestane sa medijske scene.”

Glas Amerike: Šta mislite o izboru baš ovog trenutka za hapšenje špijuna?

Dančenko: “Sam trenutak izbijanja afere alarmirao je vlade predsednika Medvedeva i predsednika Obame, pa i drugih zemalja. Naime, hapšenje je počelo dok je predsednik Medvedev bio na samitu u Kanadi, samo par dana nakon što su on i predsednik Obama zajedno konzumirali hamburgere u jednom ovdašnjem restoranu. Mnogi analitičari smatraju da izbor trenutka za hapšenje nije bio slučajnost pošto je rivalstvo neprestalno prisutno između raznih bezbednosnih agencija unutar jedne zemlje, kao i sa onima u inostranstvu. Nakon desetogodišnje istrage ovog slučaja u SAD, svakako su postojali razlozi zašto je izabran baš ovaj trenutak za hapšenje. Neki smatraju da je to bio pokušaj bezbednosnih službi obe zemlje da povećaju svoj uticaj na političkoj sceni. Međutim, pozicije političkog vođstva u Vašingtonu i u Moskvi ostaju na novom kursu unapređenja američko-ruskih odnosa.”

(VOA)